Azot: šta je i gde se koristi?
Da li ste znali da najveći deo vazduha koji udišemo čini azot? Svima je potreban kiseonik da bi preživeli; međutim, vazduh se sastoji od 78% azota, 21% kiseonika i male količine drugih gasova. Iako ljudsko telo ne koristi azot, on je neophodan za izvršavanje raznih industrijskih procesa!
Pogledajte ovaj video da biste saznali više
Poglavlje 1: šta je azot?
Šta je azot?
Azot je, pre svega, inertan gas. Bez mirisa je, bez boje i ne održava život, međutim, važan je za rast biljaka i ključni je aditiv u đubrivima. Njegova upotreba se prostire daleko izvan sfere baštovanstva. Azot se obično pojavljuje u tečnom ili gasovitom stanju (iako je moguće dobiti i čvrsti azot). Tečni azot se koristi kao rashladno sredstvo, koje je u stanju da brzo zamrzne hranu i predmete u medicinskim istraživanjima, kao i reproduktivnoj tehnologiji. Za potrebe objašnjenja u vezi sistema komprimovanog vazduha, mi ćemo se držati gasovitog azota.
Azot je naširoko primenjivan, uglavnom, zbog činjenice da ne reaguje kada je izložen drugim gasovima, za razliku od kiseonika koji je veoma reaktivan. Zbog svog hemijskog sastava, atomima azota je potrebno više energije da bi se razbili i reagovali sa drugim supstancama. S druge strane, molekuli kiseonika se lakše raspadaju, što čini ovaj gas mnogo reaktivnijim. Gas azota je potpuno suprotne reaktivnosti, obezbeđujući nereaktivna okruženja tamo gde je to potrebno.
Elektronska industrija predstavlja savršen primer ovakve upotrebe jer tokom proizvodnje štampanih ploča i drugih malih komponenti može doći do spore oksidacije u vidu korozije. Spora oksidacija takođe nije strana ni u industriji hrane i pića, gde se koristi za istiskivanje ili zamenu vazduha u cilju boljeg očuvanja krajnjeg proizvoda. Eksplozije i požari su dobar primer brze oksidacije, jer njih podstče kiseonik. Uklanjanje kiseonika iz zatvorenog prostora uz pomoć azota smanjuje verovatnoću da dođe do ovih nezgoda.
Azot je naširoko primenjivan, uglavnom, zbog činjenice da ne reaguje kada je izložen drugim gasovima, za razliku od kiseonika koji je veoma reaktivan. Zbog svog hemijskog sastava, atomima azota je potrebno više energije da bi se razbili i reagovali sa drugim supstancama. S druge strane, molekuli kiseonika se lakše raspadaju, što čini ovaj gas mnogo reaktivnijim. Gas azota je potpuno suprotne reaktivnosti, obezbeđujući nereaktivna okruženja tamo gde je to potrebno.
Elektronska industrija predstavlja savršen primer ovakve upotrebe jer tokom proizvodnje štampanih ploča i drugih malih komponenti može doći do spore oksidacije u vidu korozije. Spora oksidacija takođe nije strana ni u industriji hrane i pića, gde se koristi za istiskivanje ili zamenu vazduha u cilju boljeg očuvanja krajnjeg proizvoda. Eksplozije i požari su dobar primer brze oksidacije, jer njih podstče kiseonik. Uklanjanje kiseonika iz zatvorenog prostora uz pomoć azota smanjuje verovatnoću da dođe do ovih nezgoda.
Generatori azota – korisni skoro svim industrijama
Izostanak reaktivnosti azota je njegov najveći kvalitet i kao rezultat, gas se koristi za sprečavanje spore i brze oksidacije. Elektronska industrija predstavlja savršen primer ove upotrebe, jer tokom proizvodnje štampanih ploča i drugih malih komponenti može doći do spore oksidacije u vidu korozije. Spora oksidacija takođe nije strana ni u industriju hrane i pića, gde se u ovom slučaju azot koristi za istiskivanje ili zamenu vazduha kako bi se što bolje sačuvao krajnji proizvod. Eksplozije i požari su dobar primer brze oksidacije, jer im je potreban kiseonik. Uklanjanje kiseonika iz zatvorenog prostora uz pomoć azota, smanjuje verovatnoću da se ove nezgode pojave.
Stvaranje sopstvenog azota
Ako namena zahteva upotrebu azota, postoje tri glavna načina za dobijanje gasa. Jedan je iznajmljivanje rezervoara azota na licu mesta i isporuka gasa, drugi je isporuka gasa azota u bocama visokog pritiska. Poslednji je stvaranje sopstvenog azota pomoću komprimovanog vazduha. Kupovina ili nabavka azota na lizing može postati veoma nezgodna, neefikasna i skupa, jer postoji potreba da se radi sa dobavljačem treće strane. Iz ovih razloga mnoga preduzeća su odustala od lizinga i odlučila da generišu sopstveni azot, sa mogućnošću kontrole količine, čistoće i pritiska za datu primenu. Dodatne prednosti uključuju stabilnu cenu, bez transportnih troškova ili kašnjenja, bez opasnosti u vezi sa kriogenim skladištenjem i bez otpada koji se odnosi na gubitke isparavanja ili vraćanje boca pod visokim pritiskom koje se nikada ne mogu potpuno isprazniti. Postoje dva tipa generatora azota: membranski generatori azota i PSA (adsorpcija promenom pritiska) generatori azota, koji omogućavaju postizanje veoma visoke čistoće od 99,999% ili 10 PPM (delova na milion) pa čak i više. Saznajte više o ovom poslednjem ovde.
Koje su neke od praktičnih primena gasa azota?
Pošto je azot inertan gas, pogodan je za širok spektar upotreba u mnogim različitim industrijama. Treba napomenuti da različite primene mogu zahtevati različite nivoe čistoće. Dok izuzetno čist azot može biti potreban za neke primene, na primer uprehrambenoj industriji li u farmaceutskom sektoru, gas mora biti mnogo manje čist za druge, kao što je prevencija požara.
U nastavku pogledajte neke od tipičnih industrijskih primena azotnog gasa.
Povezani članci
What is Compressed Air?
4 август, 2022
Compressed air is all around us, but what is it exactly? Let us introduce you to the world of compressed air and the basic workings of a compressor.
Compressed Air Applications: Where is compressed air used?
5 мај, 2023
Compressed air is all around us, but where is it used exactly? Discover the different ways compressed air is used and how it impacts our everyday lives.