Razumevanje tehnika filtracije piva

U ovom članku detaljnije ćemo razmotriti kako filtracija piva podržava bistrinu, stabilnost i skalabilnost u proizvodnji piva. Ovaj članak sadrži informacije o tome šta filtracija uklanja, kako se različite tehnike upoređuju i kako pravi pristup može pomoći vašoj pivari da uveća proizvodnju bez ugrožavanja kvaliteta.

Filtracija piva je ključni korak u procesu fermentacije, jer obezbeđuje bistrinu, stabilnost i konzistentnost ukusa. Uklanjanjem suspendovanih čvrstih materija, jedinjenja koja stvaraju zamućenje i omogućavaju razvoj mikroorganizma, filtracija poboljšava vizuelnu privlačnost i rok trajanja piva. Filtracija se može odvijati u različitim tačkama procesa fermentacije, u zavisnosti od vrste piva koje želite da proizvedete i željenog rezultata. Bez obzira da li proizvodite hrskava lager piva ili mutne ejlove, prave tehnike filtracije piva pomažu u održavanju kvaliteta i konzistentnosti, što je posebno važno tokom povećanja proizvodnje.

Filtracija piva zadovoljava nekoliko aspekata:

1. Visuelni utisak: 
   Bistro pivo je vizuelno privlačnije mnogim kupcima od nefiltriranog piva, koje zbog svoje zamućenosti ostavlja utisak proizvoda sa defektom. Kod mnogih piva, kao što su bistri pilsner ili lager pivo, potrošači očekuju bistro piće bez vidljivih čestica ili zamućenja.
2. Ukus i aroma: 
   Pravilno sprovedena filtracija pozitivno utiče i na ukus i aromu piva. Ako se, na primer, kvasac ne ukloni, on počinje da se razlaže, što stvara nepoželjan ukus (ukus autolize). Filtriranje proteina i fenola sprečava oporost i time stvara blaži ukus.
3. Rok trajanja: 
   Proces filtracije doprinosi i produženju roka trajanja piva, jer bi ga neželjene i nerastvorljive čvrste materije smanjile. Dobro filtrirano pivo je mnogo manje sklono da poprimi neprijatne ukuse ili se pokvari tokom skladištenja, što mu pomaže da duže ostane sveže.
4. Stabilnost:
   Filtracija može doprineti ukupnoj stabilnosti vašeg piva i sprečiti neželjene promene ukusa, arome ili izgleda tokom vremena. Eliminisanjem potencijalnih izvora zamućenja ili sedimentacije, filtracija može pomoći u održavanju bistrine i vizuelne privlačnosti vašeg piva. Pored toga, uklanjanje određenih jedinjenja ili mikroorganizama može sprečiti razvoj neprijatnih ukusa ili kvarenje tokom skladištenja i osigurati da vaše pivo ostane konzistentno i prijatno tokom celog roka trajanja. Metode membranske filtracije su, posebno, efikasne u održavanju dugoročne stabilnosti proizvoda bez uticaja na ukus.

Filtracija piva usmerena je na različite sastojke u pivu, kao što su:

1. Ćelije kvasca: Kvasac je neophodan za proces fermentacije, ali može biti odgovoran i za strane arome ili zamućenje piva. Ako nije u pitanju pšenično pivo, gde je kvasac (ponekad) poželjan, kvasac treba ukloniti.
2. Proteini i polifenoli: Da bi se sprečilo naknadno zamućenje piva, tanini (npr. polifenoli) treba da se uklone. Kod piva sa dugim rokom trajanja, u tu svrhu se dodaje polivinilpolipirolidon (PVPP), koji vezuje polifenole, a zatim se filtrira. Što se tiče proteina, dodavanje bentonita ima sličan efekat.
3. Mikroorganizmi: Mikroorganizmi mogu pokvariti pivo ili, u najmanju ruku, negativno uticati na ukus. Filtracija mikroorganizama je obično poslednji korak filtracije.
4. Ostale nerastvorljive komponente: Filtracija piva takođe uklanja veće, nerastvorljive komponente kao što su komponente hmelja ili pomoćna sredstva za filtriranje kao što su zrna silicijum dioksida.

Filtracija piva se obično odvija između rezervoara za skladištenje i postrojenja za flaširanje. U prvom koraku, zrelo pivo se oslobađa velikog dela kvasca i drugih krupnih zamućenja u separatoru na 2°C – 4°C. Ovaj opcioni korak smanjuje operativne troškove za naknadno primarno bistrenje, tokom kog se preostali kvasac i zamućenje filtriraju.

U ovoj fazi, kizelgur (dijatomejska zemlja, takođe poznata kao dijatomit celit ili kizelgur) se obično koristi kao pomoćno sredstvo za filtriranje. On se ispira zajedno s vodom i pomaže da filter kolač ostane propustan i istovremeno stabilan. Zamislite ovaj korak kao osnovu - on čisti veće čestice i gradi osnovu za polirani finalni proizvod.

Kada se pivo razbistri, sledeći korak je stabilizacija, tj. sprečavanje zamućenja u boci. Za piva sa rokom trajanja do 12 meseci, ovo se postiže dodavanjem PVPP-a, bentonita ili preparata od silika gela. Ova jedinjenja tiho obavljaju svoj posao, vezujući se za čestice koje stvaraju zamućenje, pre nego što se filtriraju u sledećem koraku.

Nakon stabilizacije, pivo se podvrgava finoj filtraciji. Ovaj korak uklanja svaku preostalu zamućenost, tragove pomoćnog sredstva za filtriranje i, u nekim slučajevima, veće mikroorganizme. To osigurava da pivo dostigne finoću sjaja manju od 0,5 EBC, tako da pivo ne samo da izgleda sjajno, već je spremno da izdrži pakovanje i distribuciju bez kompromisa.

Za naknadnu dezinfekciju, dostupno je nekoliko opcija: Pored „hladne sterilizacije“ (membranske filtracije), postoji i fleš pasterizacija i pasterizacija. Među njima, membranska filtracija nudi najnežniji pristup u smislu senzornog uticaja. Pasterizacija, s druge strane, teži da unese kiseonik i može ubrzati starenje, često zahtevajući dodatnu stabilizaciju nakon toga.

Pored gore pomenutih tehnika filtracije piva, mnoge velike pivare su usvojile unakrsnu filtraciju kao deo svog procesa. U ovom procesu, kvasac i krupne nečistoće se odvajaju pomoću membrana od šupljih vlakana. Za razliku od normalne svećaste ili slojevite filtracije, kod koje se pivo susreće sa matricom za filtriranje pod uglom od 90° („jednosmerna filtracija“), ovde se pivo koje se čisti vodi paralelno sa membranom od šupljih vlakana („tangencijalna filtracija“). Kvasac i druge neželjene komponente se odvajaju na membrani od šupljih vlakana, a samo se filtrirano pivo („permeat“) dalje obrađuje.

Koja će se tehnologija filtracije piva na kraju koristiti, naravno, zavisi od mnogih faktora:

• Vrsta piva i željena bistrina: Različiti stilovi piva imaju različite zahteve za bistrinom. Na primer, lager piva obično zahtevaju veću bistrinu u poređenju sa nekim ejlovima i pšeničnim pivima, koja mogu biti namerno mutna.
• Obim proizvodnje i efikasnost: Veličina pivare i količina proizvedenog piva utiču na izbor sistema filtracije. Veće pivare mogu se odlučiti za automatizovanije i efikasnije sisteme poput unakrsne filtracije.
• Troškovi i održavanje: Troškovi sistema filtracije i njegovi zahtevi za održavanje su takođe ključni. Neki sistemi, poput filtera od dijatomejske zemlje, mogu imati niže početne troškove, ali veće troškove održavanja.

Pored pravih filtera za komprimovani vazduh za aeraciju sladovine ili parnih filtera za sanitaciju buradi, Atlas Kopko nudi pravu opremu za sve korake procesa filtracije. Bilo da su u pitanju filter elementi za oporavak PVPP-a, listovi za finu filtraciju ili membranski filteri za završnu dezinfekciju, naš tim donosi i tehnologiju i praktično iskustvo kako bi podržao vaše ciljeve u proizvodnji piva.

Filtracija igra ključnu ulogu ne samo u poboljšanju bistrine i stabilnosti piva, već i u podršci rastu pivare. Pravilne tehnike filtracije i pouzdana oprema za pivaru osiguravaju da kvalitet nikada nije ugrožen, čak ni kada se proizvodnja povećava. Za personalizovana rešenja prilagođena potrebama vaše pivare, kontaktirajte naše stručnjake.