Saveti za obnavljanje i korišćenje ugljen-dioksida

Sa porastom poreza na ugljenik, strožijim propisima koji se stalno donose i zagrevanjem planete, mnoge kompanije se suočavaju sa dva važna pitanja. Da li ima smisla ponovna primena CO2 koji proizvodimo? Ako da, kako to mogu učiniti? Odgovor na ova pitanja je obnavljanje i korišćenje ugljen-dioksida. Ali šta to znači? Pogledajmo. 

Ugljen dioksid (CO2) je nusprodukt mnogih industrijskih procesa. To je takođe gas koji je odgovoran za klimatske promene. U prošlosti je samo eksplodirao u vazduh. Sada, međutim, postoje dostupne tehnologije koje nam omogućavaju da „uhvatimo“ CO2 i da ga utekočinimo (i ponovo upotrebimo) ili da ga „izolujemo“ (obično pod zemljom) tako da ne može da pobegne u vazduh.

Na prvo pitanje da li ima smisla iskoristiti prednosti ovih tehnologija može se odgovoriti glasnim „Da!“ Postoje finansijski i moralni podsticaji za korišćenje hvatanja ugljenika. 

S jedne strane, to je prava stvar. Ako dozvolite da ugljen-dioksid koji proizvodite jednostavno nestane, izazov rešavanja klimatskih promena činite još više zastrašujućim, što nije dobro ni za posao. 

U EU, porez na ugljenik iznosi 90 evra po toni, dok košta mnogo manje od toga da se uhvati CO2.