Pronalaženje odgovarajućih sistema za smanjenje potrošnje energije u kompresorskoj prostoriji
Smanjenje potrošnje industrijske energije u vašoj kompaniji
Energija je najveći trošak za većinu preduzeća. Bilo da im je potrebna za proizvodnju robe, grejanje zgrada ili hlađenje računarskih servera, pokretanje mašina ili skladištenje podataka, energija često predstavlja najveći deo njihovog operativnog budžeta.
Nakon decenija uzimanja ove energije zdravo za gotovo, kompanije su poslednjih godina počele da je koriste mnogo odgovornije.
Jedan od načina na koji se to radi je dobijanje energije iz obnovljivih izvora energije, kao što su energija vetra i sunca. Drugi način je ulaganje u energetski efikasniju opremu. Ovo je korisno za životnu sredinu i njihov krajnji rezultat. Na kraju krajeva, manje utrošene energije znači i manje potrošenog novca.
Obnavljanje industrijske energije: zaboravljeni način za velike uštede
Međutim, postoji još jedan način na koji preduzeća mogu mnogo efikasnije da koriste energiju koji se često zanemaruje: obnavljanje iskorišćene energije..
Poslovna zgrada obično sadrži niz sistema koji stvaraju otpadnu toplotu. Na primer, sistemi za klimatizaciju i komprimovani vazduh obično pretvaraju veliki deo električne energije koja im je potrebna za rad u toplotu, koja se potom rasipa.
To je mnogo energije koja bukvalno nestaje u vazduhu. Međutim, ova otpadna toplota se može uhvatiti tehnologijom povrata energije i koristiti za primene kao što su grejanje vode ili prostora, industrijsko čišćenje i sanitarni objekti. A kako se do 94% toplote kompresije može povratiti, sistem za obnavljanje energije će pomoći kompanijama da uštede velike troškove.
Sistem za povratak toplote - budite svesni otpadne toplote
To znači da postoji bezbroj načina za preduzeća da povrate energiju. Samo je pitanje prepoznavanja ovih mogućnosti i njihovog iskorišćavanja. Da bi to ostvarila, preduzeća prvo moraju da budu svesna gde stvaraju otpadnu toplotu i da li su ove oblasti pogodne za povraćaj energije.
Procesna toplota se odnosi na toplotnu energiju koja se koristi za pripremu ili obradu materijala tokom proizvodnog procesa. Ova toplota čini većinu (oko dve trećine) finalne potrošnje energije u evropskom energetskom sektoru. Temperature ove procesne toplote kreću se od nekoliko stepeni dodate toplote, npr. za zagrevanje prostora, na više od 1.000 stepeni, npr. za metalurške procese.
Deo te toplote može se prilično lako povratiti i ponovo iskoristiti, dok bi u drugim slučajevima to bilo mnogo teže.
Na primer, možda neće biti moguće uhvatiti i ponovo koristiti toplotu koju emituje računarska oprema u kancelariji. Međutim, moguće je povratiti toplotu koju generiše veliki računski centar, a zatim je koristiti za zagrevanje druge zgrade ili bazena.
Stoga, imajući na umu trenutne tehnologije za oporavak energije, preduzeća treba da identifikuju koji od njihovih procesa i primena troše najviše energije. Ovo je dobra polazna tačka za određivanje potencijalnih mogućnosti oporavka.
Komprimovani vazduh – savršena mogućnost za obnavljanje energije
Među njima treba da budu i primene komprimovanog vazduha, koje su odlični kandidati za povraćaj energije. Pre svega, ima ih u izobilju. Skoro 10% ukupne energije koju troši industrijski sektor koristi se za komprimovanje vazduha.
Tokom procesa kompresije, stvara se toplota. Ona se obično gubi kao otpadna toplota - iako se može povratiti i ponovo koristiti na drugom mestu. Saberite dva i dva i lako je uvideti zašto su primene komprimovanog vazduha savršeno pogodne za povraćaj energije.
Pronalaženje primene za obnovljenu energiju iz kompresora
Međutim, prepoznavanje toga koja je dobijena, otpadna, energija najprikladnija za obnavljanje je samo prvi korak. Mala je korist od toga ako se ne pronađe nova upotreba za ovu energiju.
Srećom, postoji mnogo mesta na kojima se otpadnoj toploti može promeniti namena. Neka od njih su:
- upotreba u proizvodnim i rafinerijskim procesima,
- čišćenje i pasterizacija hrane,
- sterilizacija farmaceutskih proizvoda,
- zagrevanje vode i zgrada.
Treba napomenuti da način na koji se kompresor hladi – bilo vazduhom ili vodom – treba da odredi kako se koristi otpadna toplota. Vrući otpadni vazduh je pogodniji za neke, a topla otpadna voda za druge primene.
Po pravilu, samo kompresori nominalne snage od 30 kV ili više treba da budu hlađeni vodom. U suprotnom, energetski oporavak nema (još) ekonomskog smisla. Međutim, zbog ogromnog potencijala tehnologije – do 94% toplote kompresije se može povratiti. Sistemi za obnavljanje energije obično se isplate za tri godine ili manje.