Naknadni hladnjaci, sušači, filteri i ostalo: uklonite vodu, ulje i prašinu iz komprimovanog vazduha

Vazduh postaje vruć kad se komprimuje. U stvari, najveći deo energije absorbovane u kompresoru pretvara se u toplotu. Samo je manji deo energije potreban motoru za mehaničke operacije kompresije. Ovo je takođe razlog zašto treba obezbediti način za upravljanje toplotom kad god je to moguće. Komprimovani vazduh ima temperaturu od 70 do 200 °C odmah nakon kompresije. Da bi se smanjila temperatura, upotrebljavaju se naknadni hladnjaci, koji smanjuju i vlagu u komprimovanom vazduhu. U većini slučajeva se naknadni hladnjaci unapred postavljaju u kompresors. Ukoliko to nije slučaj, naknadni hladnjak treba instalirati što je moguće bliže izlazu iz kompresora. Ako se vruć komprimovani vazduh hladi u naknadnom hladnjaku, tu nastaje najveći deo kondenzata. Ovaj kondenzat mora da se otkloni iz komprimovanog sistema što je pre moguć etako da ne uđe dalje u sistem komprimovanog vazduha. Naknadni hladnjak se može rashlađivati ili vodom ili vazduhom i uvek treba da bude opremljen separatorom vode i automatizovanim odvodom.

Separatori ulja i vode poput OSC modela kompanije Atlas Copco razdvajaju kondenzat izolovan iz komprimovanog vazduha (sušenjem) na komponente ulja i vode. Kondenzat tada sadrži toliko malo zaostalog ulja da se može ispustiti bez štete po životnu sredinu. Ulje se sakuplja i može se odložiti. Količina zaostalog ulja za odlaganje je na taj način značajno smanjena. Ovde možete pronaći i informacije o tretmanu kondenzata.

Rashladni sušači, kao što su jedinice Atlas Copco serije FD (https://vvv.atlascopco.com/de-de/compressors/products/air-driers/refrigerant-air-driers), dodatno hlade komprimovani vazduh izvan kompresora kako bi kondenzovali i odvojili dodatnu vodu. Jedinice su takođe dostupne kao integrisane verzije i već su ugrađene u Atlas Copco modele FF kompresora u ovom obliku („Full Feature“, na primer GA 75 VSD FF). Nakon hlađenja i kondenzacije, sušači ponovo zagrevaju komprimovani vazduh na sobnu temperaturu. Pošto topliji vazduh može da apsorbuje više vlage od hladnijeg vazduha, sprečava se kondenzacija u sistemu cevovoda. Rashladni sušači obično hlade komprimovani vazduh na temperaturu od +3 °C, tj. tačka rošenja pod pritiskom posledično toplijeg, suvog vazduha je tada 3 °C. Tačke rošenja ispod 0 °C ne mogu se postići rashladnim sušačima, jer bi se inače kondenzat zaledio, a i sušač bi se smrznuo. Za veće zahteve u pogledu kvaliteta komprimovanog vazduha, odnosno čak i niže tačke rošenjapod pritiskom, pogodni su adsorpcioni sušači.

Kod adsorpcionih sušača postižu se tačke rose pod pritiskom i do -70 °C. Pogodni su za veoma visoke zahteve u pogledu kvaliteta komprimovanog vazduha ili za takve građevinske projekte gde je cevovodna mreža delimično na otvorenom - pod rizikom od vlage sadržane u komprimovanom vazduhu koji kondenzuje na zidovima cevi, pri niskim temperaturama zimi. Adsorpcioni sušači rade sa desikantom koji izvlači vlagu iz vazduha. On se mora redovno obnavljati. Adsorpcioni sušači su u osnovi dostupni u obliku rešenja s dvostrukim rezervoarom i kao sušači s rotacionim bubnjem za sve industrijske primene. Atlas Copco nudi jedinice u serijama: AD(+), BD(+), CD(+), MD, MDG i ND. Adsorpcioni sušači se razlikuju po načinu rada (procesu), potrošnji energije i tački rose pod pitiskom. Željeni proces sušenja u velikoj meri određuje vrstu procesa i tip sušača koji treba izabrati. U osnovi, postoje adsorpcioni sušači s hladnom i s toplom regeneracijom.
Adsorpcioni sušači s hladnom regeneracijom koriste samo komprimovani vazduh kao vazduh za pročišćavanje, odnosno za regeneraciju. Pogodni su za male zapreminske protoke i dostižu tačku rošenja pod pritiskom od -20 °C. Za još niže tačke rošenja potrebne su veće količine vazduha za pročišćavanje.
Sušači s toplom regeneracijom regenerišu adsorpcioni materijal električno generisanom toplotom ili toplotom kompresije i imaju bolju efikasnost od hladnih sušača za regeneraciju. Temperature rošenja koje se mogu postići su -40 °C ili niže.
U slučaju sušača koji koriste toplotu kompresije kompresora („Heat of Compression“), ona se koristi za regeneraciju. Ovi sušači imaju bubanj obložen adsorpcionim materijalom, koji se regeneriše u jednom delu bubnja toplom strujom komprimovanog vazduha. Ovaj komprimovani vazduh se zatim hladi i vraća nazad u glavni tok komprimovanog vazduha. U drugom, većem, delu bubnja se ceo tok komprimovanog vazduha suši. Zbog sporog okretanja bubnja, svaki deo se naizmenično regeneriše i puni vlagom. Sušač radi bez gubitka komprimovanog vazduha. Energija je potrebna samo za pokretanje bubnja; za ovo je dovoljno oko 200W. Pored toga, ovi sušači ne zahtevaju nikakve predfiltere ili naknadne filtere.