Separatori ulja i vode - komponente i faze

Tokom procesa generisanja komprimovanog vazduha, nastaje kondenzat (vodena para). Ova vlaga sadrži tragove ulja i drugih zagađivača. Da biste zaštitili životnu sredinu i vašu opremu, kondenzat mora da se tretira. Nakon što se ulje filtrira, potrebno ga je izvojiti pre nego što može bezbedno da se odloži.

Kao što možete da pretpostavite, tu se primenjuje separator ulja i vode. Ova oprema odvaja vodu i ulje unutar kondenzata kako bi se sprečilo da ulje završi u okolini.

U ovom članku ćemo razmotriti kako separatori rade i zašto su neophodni za poštovanje zakona i zaštitu životne sredine. Kada je u pitanju odvajanje naftne vode, što se više kondenzata prečisti pre nego što dospe u podzemne vode, to bolje za planetu.

Dok gore pomenuti eksperiment pokazuje da se ulje i voda ne mešaju, to ne znači da ulje može da se skine s vrha. Zbog toga je odvajanje ulja i vode u sistemima komprimovanog vazduha neophodno za ispunjavanje zakonskih propisa i minimiziranje uticaja na životnu sredinu.

Dobra vest je da separatori mogu da eliminišu približno 99,5% ulja koje se nalazi u vodenoj pari komprimovanog vazduha. Sada pogledajmo detaljnije kako funkcioniše separator ulja i vode.

Kao što možete da pretpostavite, postoje razlike između marki i tipova separatora ulja i vode. Međutim, većina uključuje višestepenu filtraciju i princip adsorpcije. Adsorpcija je površinski fenomen gde se ulje jednostavno taloži na površini zbog toga što je manje gustine od vode.

Za tretman kondenzata, separatori često koriste dve ili tri faze filtracije koje se oslanjaju na različite medije za filtriranje. Hajde da prođemo kroz svaku fazu da bismo bolje razumeli kako se tretira kondenzat kompresora.

Ulje koje sadrži kondenzat iz kompresora teče pod pritiskom u separator. Kreće se kroz filter prvog stepena, koji je obično predfilter. Otvor za rasterećenje pritiska obično pomaže u smanjenju pritiska i izbegavanju turbulencije u rezervoaru separatora. Tako se omogućava gravitaciono odvajanje slobodnih ulja.

Filteri prve faze se obično sastoje od polipropilenskih vlakana koja adsorbuju ulje, ali ne i vodu. To znači da će se kapljice ulja zalepiti za površinu propilenskih vlakana. Zbog svojih karakteristika koje privlače ulje, poznata su kao "oleofilna" vlakna. Ova vrsta medija za filtriranje obično pluta na površini vode. Međutim, kako postaje teži, on adsorbuje kapljice ulja, tonući dublje pred kraj svog radnog veka.

Nakon prve faze filtracije, kondenzat teče kroz glavne filtere. Ovo uključuje filtere drugog i ponekad trećeg stepena. Oni su često na bazi aktivnog uglja (ili organske gline za jače emulzije) za prečišćavanje i „poliranje“ kondenzata. U suštini, u zavisnosti od tipa i veličine separatora, kondenzat će proći jednu ili dve uzastopne faze filtracije s aktivnim ugljem/organoglinom.

Na kraju ovog procesa sakupljaju se preostali ostaci ulja u kondenzatu. Na temperaturi okoline od 20 ℃ koja sadrži 1-2 g/m3 ulja nakon prve faze, nakon separacije ostaje oko 2-3 mg/m3 ulja.

Preostala voda je dovoljno oslobođena zagađivača i može se bezbedno ispustiti u kanalizacioni sistem. Separator uljai vode je obavio svoj posao. Na kraju, svi imaju koristi. Kompanija je poštovala propise, izbegavajući novčane kazne, istovremeno štiteći životnu sredinu.